Željko Župić

Na Kavi

 Ime i prezime: Željko Župić
Datum i mjesto rođenja: 09. srpnja 1981.
Sinj Nacionalnost: Hrvat
Visina: 203 cm
Pozicija: krilni centar
Karijera: Alkar – Sinj, Cibona, Hermes analitika, Hill college, Denver university, KAOD (GRE), Olympiada Patras (GRE), Široki (BiH).

Alkar je nakon devetog kola na vodećem mjestu prvoligaške ljestvice. Taj uspjeh je postignut bez trojice ponajboljih košarkaša iz prošlosezonskog rostera. Sastavu koji je u lanjskom play-offu osvojio petu poziciju nedostaju, naime, Luka Žitko, Ivan Mikulić i Željko Župić. Potonjeg od njih zamolili smo za komentar na ovu, ali i mnoge druge teme, jer se radi o prekaljenom internacionalcu koji ima iskustvo rada u visokoprofesionalnim sredinama, ali i znanja proizišla iz petogodišnjeg nastupanja za seniorski sastav matičnog kluba.

Stvarno je fascinantno da nije došlo do pada u kvaliteti nakon Žitkove ozljede i Mikulićeva odlaska. Oni su bili udarne igle u petorci Alkara. Ne radi se samo o statističkim pokazateljima. Beskompromisno su napadali. Odvlačili su pažnju protivničke obrane i time olakšavali posao ostatku momčadi. Sebe ne bi trpa u taj koš. Ja san već lani bio na po u penziji. Trenira san tri puta tjedno, s tin da je petkon ćuna od treninga. Raspucaš se zero i aj ća! Sutra se igra. Znači, dvaput kako triba, a… Fata je Fata. Alebić? E, al dobro to… nego, malo san trenira i onda nema kruva. Moga san ja svoju rolu od petnest minuta korektno odradit, al šta je sezona više odmicala osjeća san se sve nemoćniji, a tribalo je žešće pogurat. Nekako san sve to izgrmio, al san odma odlučio da je gotova manistra. Nema ništa na po! Bar u mene. Vitali je tada zna da ima mene na klupi za ne daj Bože. Sad toga nema. Omane li on – gotovi smo. Momak se, međutin, nosi s pritiskon da je to milina gledat. Odma san ja vidio da se radi o pravon igraču.

Na kraju sezone si objesio patike o klin. Nije bilo nikakve drame. Rastanak kluba s dugogodišnjim igračem prošao je, po nama čak i pretiho. Šta je bilo s oproštajnom utakmicom, s protokolarnim dijelom događaja?

Ajde Antiša! Ti u svemu tražiš udarnu temu. Ostavio san se. Nudili su mi oproštajnu, prijateljsku sa Širokin Brigon. Da ne bi! Šest miseci nisan taka baluna. Mogu samo slomit nogu… il, u najboljen slučaju – naletit kakon balavcu da se ruga samnon, a take san, zemanon, marendava zajedno s dvanest jaja i nečin konkretnin. Ništa to! Onda smo se dogovorili da će mi na nekoj službenoj dodilit plaketu i šta ja znan, cviće… valjda. Di’š bez toga!?

Znači, sve cvate! Nema repova kao lani kad je Ćura odlazio iz kluba? Još onda si obećao da ćeš mi objasnit o čemu se radi. U to vrijeme ti, vjerojatno nije bilo najzgodnije istupit.

Ajme šta si iritantan! Ajde, s čin su to oni mene držali u šaci? Da mi neko cilu lanjsku zaradu skine s računa… mislin, ne plivan ja u pari, al prigrmio bi nekako. Osin toga, zaradio bi na Trilju veći dio te sume, ka i kum Ćuki… nego, šta ću talasat i radit još veći nered u svlačioni kad i ‘nako nema povratka!? Pale su riči i… tako to bude.

Nisi moga radit smrsu u ekipi, al si na nas uredno činio pritisak. Uvik si bio pozadinska fronta.

Eto ti si jurišnik! Oćeš medalju? Šta san pritiska? Prinosio san ti ono šta je kum reka. Ka, ja smo i ti bolji, pa je meni bilo lakše. Najgore je pitat za se.

Pa prigovorili smo. Sječaš se teksta? Kapetane, kapetane…

Ne, sve mi se magli odkad san udario glavon. Naravno da se sićan! Ne napadan ja tebe nego ti mene.

Pardonček! Evo, fino te i uljudno molimo da nam objasniš šta se tu ustvari događalo.

Šta ne pitaš tako odma? Ja ti mogu reć svoje viđenje jer iman pogled na događaj isključivo iz svlačione, pa ne znan šta se događalo u klupskin kancelarijama i na poslovnin ručkovima. Najprije da naglasin da san u karijeri ima posla sa svakakvin trenerima. Bilo je tu vrhunskih stručnjaka, ali i trupina, ono, Bog ti da zdravlje! Milačić ne spada u goru polovicu. On, međutin, ima jedan mangupski gard koji, po meni, u radu s ekipon sasvin solidno pali. Stvari su ponešto drukčije kad se uzdignu, il spadnu na ljudsku razinu. Tada, meni se čini triba imat malo više takta nego je on pokaza. Trener je, kolko ja znan, jedan dan reka Ćuri i Biliću da računa na njih i obeća ih je nazvat, al to nije napravio. Uvjeren san da mu je nakon toga najvažnije bilo očuvanje alfamužjačkog imiđa i da to nije bilo primjereno situaciji. Ja mislin da je triba priznat kako nije baš tako nedodirljiv i autonoman kak’in se predstavlja i da se zaletio s obećanjen. Triba je otvoreno reć u kome je problem i stvar riješena. Svaka Uprava ima pravo donosit odluke o produljenjima i prikidanjima suradnje s bilo kojin od svojih igrača, samo šta bi te odluke trebala profesionalno iskomunicirat s drugon stranon. Nismo dica!

Znaš i sam da to nije običaj utemeljen od aktualne Uprave.

Kako ne! Cija Režić dođe s torbon na prvi trening, a Đi srićon bez nje. Čovik odlučio završit karijeru pa in pristojno doša priopćit odluku. Oni se oduševili… šta se tiče njega, al ko smi Zvonu pogledat!? Svima neugodno, a zašto? Nazovi čovika, reci šta je i kako, a on će odvagnit ostale ponude i vidit će šta će dalje. Čekaj… tada je isto bila ova garnitura. Svakako, znan da se oduvik tako radi u našen klubu. To nije u redu.

Sad je igračkim danima došao kraj. Kako si složio život, nedostaje li ti košarka?

Treninzi mi ne fale. Samo utakmice. Volio bi još koji put zaigrat. To je stvarno gušt. Zaigra bi ja i basket, al neću se ić svađat. Znan ja kako je u Partizana. To mi ne triba. Pričekat ću koju godinu da se ostave Nikola i Modrići, pa onda kum. On još igra na Trilju, pa Cija… bit će tu igre, samo se moran još malo strpit. A1 ligu gledan uživo i na televiziji. Poznajen ljude pa mi je zanimljivo. Abu nešto manje pratin odkad je Široki ispa. Liga je ludilo, al nema mojih, pa san se zericu štufa.

To po onoj – odande si odakle ti je žena?

Možeš i tako reć. Ivana je u velikon dilu povod moje ljubavi prema ton gradiću, al ima još toga. Tamo san proveo sjajnu sezonu ipo. Ima san dobru minutažu u solidnoj ekipi koja je nastupala u odličnoj ligi. Grad je isti ka Sinj. Ljudi slični, veličina knap, samo šta je Široki malo bogatiji. To se vidi po dvorani i po poduzećima koja su u velikom postotku prizemlja tamošnjih kuća. Ne bi bilo ludo ostvarit tišnju suradnju Alkara s njima. Svima bi valjalo.

Vidiš li se možda na upravljačkin funkcijama ili u radu s mlađim uzrastima?

Ne vidin! Šta se tiče čelničkih funkcija – Bože sačuvaj! S čin oni, molin te Bogon, upravljaju? Nek rađe donesu koju kunu u klub. Ja bi moga na početku godine razdilit lovu od Grada na sve nadolazeće troškove i trajnin nalogon plaćat sve šta dolazi, a otić na drugi kraj svita. Eto ti njiovog upravljanja. Uteć od žene i dice, digdi grickat kak’u picu il štogod i pričat o utakmicama koje su gotove ima sto godina. Neka fala. Šta se tiče rada s dicon – u ovin uvjetima ne! Da se ne bi smrzava i krpio kraj s krajen da bi mi na kraju stručnjaci iz seniorskog pogona upropastili sve šta san napravio. Dođen, majke ti, u dvoranu – na vratima zaštitar Ikić Omrčen. Veći, jebate, deset centi od mene i cvika karte, a igraju skakutani i ovi-oni, ko zna okle i šta. Kad su njega uspili upropastit, onda stvarno mogu sve. Neka mene vako pa ako se učini vrime…

Znači – poso, kuća, birtija. Šta je bilo, bilo je.

Vidi brate, iman sina od šest miseci. Znaš ti šta je to!? Najrađe bi biža s posla za bit šta više kući sa ženon i sa malin, a kamo li da bi fata okuku i bavio se tuđon dicon. Pogledan, osin onoga šta san ti maloprije reka još koju utakmicu Eurolige i sažetke NBA-a. Di’š bolje. Odan na posa. To mi je isto dala košarka. Školarina za četri godine na coledgeu iznosi točno 160.000 dolara. Ja san stipendiju zaslužio igrajući. Danas san visokoobrazovani ekonomski stručnjak. Zašto bi ja reka da radin za šalteron, kad je Hrvoje Maleš s iston ovon spremon, ni manje ni više nego – bankar. I ja san to! Eto ti. Na računu iman solidnu sumicu. Daleko od toga da ne bi mora ništa raditi do kraja života, al moga bi štogod uputit i ranit svoju familiju. Moga bi, a zasad ipak neću. Nije oglavu. Nisan ulaga ni u nekretnine. Stan san iman odprije izrađen tako da zasad čekan neka bolja vrimena i neku dobru ideju… da mi padne na pamet.

… a imaš i teme o nekin svojin, odavno završenin utakmicama za prigode kad budemo uz picu il štogod – donosili važne odluke.

Pa vidi, igra san s Planinićen, Popovićen, Pašalićen, Štembergeron… taj je najjači na svitu. Mislin izvan terena, znaš i sam. Protiv mene su nastupali Turiaf, Kirilenko… Vidio san Amerike, Grčke… Kad ja buden priča mitove i legende, današnji će pripovjedači uteć ispod najbližeg kamena. Samo čekaj! Zasad iman pametnijeg posla.