Kaćin

Na Kavi

 Nedavno je izašla redizajnirana naljepnica KN Sinjski maligani. Motiv je ostao nepromjenjen. Na drukčijoj, dakle, podlozi – ista ćelava glava s trakom trobojnicom i brci, sine… nema ih zemlja. Reakcija svih pravih fureštih navijača koji ugledaju maligansku etiketu je otprilike ista. “Bolesno!!! Znan ovoga lika, prijo. Živa ste čovika stavili na amblem. Mora bit da je stari legenda. Odma san ga ubra.” – rekao nam je, primjerice, jedan od Funcuta kojega smo sreli u službenoj prigodi na neutralnom terenu te je dodao kako nas oni strastveno preziru i da bi nas najrađe iskorjenili. Odvratili smo mu da vezano za njih dijelimo emocije i namjere cijele sunčane Dalmacije. Čovjek s grba, njima omražene navijačke skupine bi vjerojatno dodao ponešto o uriniranju sa stanovite voćke ali nije bio prisutan. Barem ne u trodimenzionalnoj formi. Razlog ovome razgovoru je činjenica da živuća ikona sinjskog navijanja još od kraja prošle sezone ne dolazi na Alkareve utakmice. Sastali smo se u jednom kafiću, nije bitno kojem, prikoputa Mile Mujsa i tako dalje. Nema reklame mukte. Sad smo ozbiljna firma.

Tako je, dragi. Ne iđen na Alkara. Još od Šibenke lani. Beba Marković je onda dobio godinu zabrane i ja san odredio da ću je odradit s njime pa ćemo poslin vidit. Ne zna niko kako je meni. Ustvari, lako van je zamislit. Uzmeš čoviku ono šta najviše voli. Uzmeš mu sve… i onda… eto! Tako se osjećan. Sidemo ja i Beba u prostorije. On mora javit u stanicu di će točno bit. Ispratimo dicu u dvoranu i onda ćumprimo ka dva panja. Dođu nan Boro i ovi njegovi na poluvremenu podnit prijavak. Onda opet čekaj… pati. Ništa! Gore od ništa. Odemo, ajde, na Junaka pa se zero izličimo, al moga bi čovik i njih bojkotirat. Da je srcu zapovidit! Dosta je vidit okle je trener. Ja ne volin da je iz Vrlike ni s Trilja, a kamo li… Biži, biži!

Kažeš da se osjećaš kao da su ti oduzeli sve, a opet priznaš da si sam donio odluku. Čudno je to. Daj ti nama malo pojasni o čemu se točno radi.

Vidi vako! Funcuti su se nakon utakmice neprihvatljivo ponašali u našoj dvorani. Kaže Ito Ivančević – neka se vesele. Ma sve to stoji, al mora se znat granica. Ne moš pljuvat po nama u našoj kući. Jedno je veselje! Beba je bio ispravan. Kelava je njega prvi udario. Još meni govori da ću ubuduće prije utakmice puvat. A punen li mu u nos, past će u komu! Jel on zna da je u ciloj ligi zabranjen ulazak navijača na parket poslin utakmice i da se taj propis ne odnosi na mene? Ja san na svin domaćin i nekin dobivenin utakmicama na strani slavio s ekipon na centru i niko nije pita kolko iman promila. Delegati nisu imali primjedbi. To ne bi išlo da san ikad sudjelova u incidentu. Na kraju nas je izbacio iz dvorane i nije nan da pokupit transparente. Kaže – neka stoje! Sutradan ih Funcuti poplašili. Sad vi meni recite ko je kriv za to. Ja kažen – policija.

Znači ti bojkotom Alkarevih utakmica ustvari protestiraš protiv policijskog postupanja prema navijačima ili…?

Čekaj malo! Ko je angažira policiju? Ko je organizator događaja? Ko je triba unaprid raspravit s njima o cilon stanju i dat in naputke za ponašanje u nekin situacijama koje su se lako mogle predvidit? Da su oni lipo, nakon zapaljene baklje izbacili Šibenčane da slave u autobusu – onda ne bi bilo nikakih problema i niko ne bi dobio zabranu. Prije toga, gostovanje u Zadru na Veliku subotu i ovi nas čeka s puvalicon. Kak’i ćemo bit!? Da se to nije moglo dogovorit i progledat!? Ne mogu virovat. Poslin toga dva devorca u plavon drsaju Dugoga Dalbella jer je zero diga reklamu i lupio s njon o pod. Čovik ima skoro osandest godina. Je in pritnja i gotovo! Al, rođo, kad rastežeš najstarijeg živućeg igrača u njegovoj dvorani ka da je balavac – onda dobiješ šta si dobio. Pedest – šezdest momaka uleti u teren i eto ti cirkusa. Onda zabrane za cilo vodstvo Maligana i tako dalje. Nekad je Stipe Vrcan na gostovanjima dolazio po nas u stanicu i govorio da ni momčad ni niko živ ne iđe ća dok nismo kompletni, a danas ovi kusaju u Malog mista dok se na nama dvajst metara više vrši policijska obrada… da ne rečen tortura.

Tako reci, starče! Sad je sve jasno. Trenutna je Uprava, osim evidentnih ‘uspjeha’ vezanih za razvoj mladih i odnos prema starijim domaćim igračima – otjerala čovjeka sa službenog maliganskog grba s njegove tribine.

Ma nisu me potrali nego su me natrali da oden. Oni su krivi i za to šta nema svih onih navijača sa zabranon. Sve se to moglo izbjeć. Samo da se tilo! A sad ćemo malo o tin drugin ‘uspjesima’. Martin i Jure ‘opće ne ulaze u igru, a u njih se ‘ulagalo’ zadnje tri odnosno četri godine. Sad, jesu li oni neznalice koje su trošile vrime i sve drugo na igrače koji ustvari ne mogu parirat il su… ne znan, momci zaboravili igrat? Ja neman pojma. Znan samo da nešto ozbiljno ne valja. Onda, ovo šta su napravili Slavki! Ne moš povirovat. Čovik četrnest godina dere mrižice Alkarevih protivnika i oni ga potraju da iđe konobarit. Pare daju nekin dramašima i sad plaču da ne more niko pogodit. “To ti je uvik bilo tako. Jedni dođu drugi iđu ća.” – kaže mi tajnik. E moj Punko! Nije ti to tako. Neki nikad nisu tribali ni otić i tu ne mislin samo na Modrića ni na košarkaše, dok bi vezano za druge – najbolje bilo da nisu ni dolazili. Daleko in kuća!

Ni tu ne misliš samo na igrače?

Ma kakvi! Aj živili. Osuši mi se grlo od vol’kog režanja i laveža. Ne triba se žestit. Sve će se ovo zvat lani. Triba pit! Onda je sve lakše. Skoro sve.

Dobro je, stari. Živio ti nama… i vidimo se dogodine na tribini.

Ako Bog da!