Ovo kad smo oprali Kaštila na bandi… paa, u nika doba, moja… ti, Nevenka, izlazi Biba nakon momačke role. Sad, je da se moj poluimenjak vratio nakon strašne ozljede i da je zadrža formu od prije skoro godinu dana kad je odševa s parketa. To je svakako ugodno iznenađenje za sve navijače Alkara, al svakog čuda za tri dana. Ovaj glavički zet i naturalizirani Sinjanin je veliki povratak uknjižio nedilju dana prije u svojoj dvorani kad je u porazu od Šibenika pove petorku u seriju 16:0. Izbušio je ljute rivale tricama i dugin dujama, trka jin u kosti, batio u yayima, ukra iz očiju. Na tribinama, šta ću Van govorit, krš i lom! Maligani su zajedno sa stotinama ostali ljubitelja kluba – dostojno pozdravili povratak Bilića u roster. Poče, izlazi Van on iz igre… to u Sućurcu, šta san krenio pa zabansa, a u teren ulazi Martin. Sokolana planila, uzvario Kaštelanski zaljev. Ljudi plješću, Maligani pivaju. Uspila je višemisečna kampanja. Sastanci navijačkog rukovodstva s upravon Kluba… drame, cirkusi. Vratilo se u rotaciju igrača koji je više puta dokaza da more uvezat par trica, pa ti stiži moj… ko jesi da jesi! Publika pozdravlja Bilandžićev ulazak, a Uprava se zajedno s pripadnicima ministarstva propagande skočila na noge i bate Bibi kojega su na početku sezone iscimali ka magarca. Nisu ga tili odma plaćat, nego je, ka, mora proć ‘stručni’… Da Vas ne davin s nji’ovin ludostima! Svakako cila dvorana plješće jednome, a čeonici drugome. Veze oni nemaju! Martin je u igri osta deset minuta. Igra je obranu i šinio dvi trice. Jednu nakon pritrčavanja priko dva bloka, šta trener cilo vrime zvoni da nema za koga nacrtat, a drugu sa zvukon sirene. Znači nema priče jel tribalo il nije. Ušle obe ka – u im’ Isusovo sveto! Šest komada, sto posto šuta iz igre. Više se nije vraća. Neka, neka, mislin se ja, nek ostane vako za prvi put. Računan, da ne bi štogod, od velike želje zabrlja pa jin opet da povoda za mudroliju. Šta bi se, dakle, dalo o meni zaključit!? Do lani mi je smetalo šta Milačić posve puno minja i šta to radi jedino po kriteriju, fališ – letiš. Ove godine mi, pišit ću, kakit ću, ne paše šta Vušković radi primalo izmjena i šta, ka, ne reagira na situacije na terenu. Znači, ne valja mi niko. Antiprotivan. Čoban budala! Pozdravljan kad ulica kroji klupsku politiku i minutažu igrača, a kad košarkaš pogodi dvi od dvi trice i više ne uđe – trljan ruke i mantran, ka, dobro je, dobro je. Sad ću iznit svoju obranu, a Vi mislite šta god oćete. U A1 ligi mi se sviđaju Mance i Krstić, a poštivan Jupu. U Abi Riki i Miloja, u Euroligi Želimir i Velimir. Od sveučilišni štujen Ricka Pitina, u NBA-u Brada Stevensa i Stana Van Gundyja. Ako je to niko onda svak čast. Kad Uprava tri godine goji momka, pa ga ostavi na milost i nemilost furešton treneru koji ga ne puši, a ulica to pripozna ka problem i onda riješi – ja pozdravljan ulicu i upućujen kritiku Upravi. Generalno ne smatran da je ovi model priporučljiv, al u našoj situaciji… druga stvar! Sad, kad smo vidili da pali, triba lipo nastavit kampanju. Zašto ne igra Jure, zašto, šta ja znan, ovo-ono!? Sve će to Snjega Trgovac riješit stoput bolje od muževa s čelni pozicija. Je zericu čudno, al je tako i šta’š sad!? Ako igrač po sezone sidi na kraj klupe radi kontrapiza, a onda uđe i ubode dvi od dvi – ja volin da ostane na tome, osobito ako se radi o mladu košarkašu. Neka on sad, nedilju dana stane na balun pa ćemo onda vidit za dalje kad se učini vrime. Mladen Vušković se u objašnjenjima Martinova statusa više puta poziva na utakmicu protiv Zagreba koju je Alkar dobio, a Bilandžić pogodio jednu od čak trinest ispaljeni trica. Zanima me zašto nije uze u obzir susret protiv Širokog kad je mali pogodio pet od pet, al sad ću istaknit nešto skroz drugo. Ja san, ka šta znate, veliki navijač Alkara, al simpatiziran još neke klubove na drugin razinama natjecanja. U NBA-u su to Boston Celtics. Dino Rađa je, da Vas sad ne davin, ’93. napokon doša u ovaj najtrofejniji klub lige. U zelenon dresu je, na gostovanju kod Spursa promašio svih četrnest šuteva iz igre. Legendarni bek-šuter iz generacije Larrija Birda i Kevina McHalea je u to vrime, u smiraj karijere nastupa za Sunse. Današnji GM Celticsa je nakon igrački dana u ton klubu igra za Kingse pa za Portland zajedno s Draženon Petrovićen, a onda je priša u u Phoenix kod kojeg je Boston gostova slijedeću večer nakon Rađina teksaškog debakla. Radi se, naravno o Dannyju Aingeu. On je uša u zelenu svlačionu i pozdravio nekadašnje suigrače. S Dinon se inzistira upoznat. Stisnio mu je ruku i čestita na hrabrosti. ‘Daj, majke ti, ne moj me zezat. Gađa san nula od četrnest.’ – odgovorio mu je, tada dvajstšestogodišnji Splićanin. Skroz san ozbiljan, nastavio je Danny. Promašio si trinest šuteva i onda uzeo četrnesti. Siguran san da ćeš postat odličan igrač u ovoj ligi. Ainge je, sad znamo, bio skroz naskroz u pravu. To ne čudi ako znamo da je procjenu iznio All star igrač i dvostruki NBA prvak koji je kašnje, ka manager, potega još jedan prsten i nagradu za GM-a godine, a karijeru je predviđa košarkašu koji je tad ima dvi europske krune i u tome trenu bio startni centar aktualni svjetski prvaka! Zanima me šta bi Danny reka za Martinov slučaj. On je ipak stavio jednu od četrnest. Nije svak Dino Rađa! I da na kraju naglasin: Kritiziranje trenera radi minutaže pojedinih igrača je potpuno neprihvatljivo. On in na treningu mora pružit adekvatne uvjete za razvoj, a određivanje vrimena koje će oni provest u igri je njegovo diskrecijsko pravo. Ne napadan ja Mladena Vuškovića. Lipa mu kuća daleko od moje! Ja pleten po Upravi… ako do sad niste pofatali. Eto pa tako!