U procesu stvaranja mladi košarkaša najprije triba imat bazu od oko dvista dice. Onda se te klince podvrgne proceduri koja nije tajna. Ako vas zanima morete pogledat. Visi na internetu. Svakako, priporučuju da ji se šta prije utra u trening dva puta na dan, ka da su profesionalci jer se u današnja doba ne more očekivat da će po cile dane basketavat misto da deru plejku. Zadnja i najvažnija stvar je nemilosrdna selekcija. Tu je, uza sve drugo potribno nečije oštro oko, ali i ladna glava, za odredit koji klapac iđe dalje, a koji dimi ća… i ne bi tibalo gledat čiji je nego kako praši. U nas je sve to skupa zericu išćašeno. Najprije nemamo dovoljan broj upisnika, a onda cilu selekciju napravimo oma-nama, jer nan fali dvorana za uć u zimu sa, šta ja znan, četri ekipe pretkadeta, dvi kadeta i jednon juniorskon. Reć ćete da zjapi dvoranica u Skojevaca. Pa kažite to, al tamo di triba. Najbolje prid izbore. Kako god bilo, mi jedva skućimo po jednu duzinu od svakog godišta, šta će reć da valja izabrat dok je mulcima četrnest-petnest godina kad još ne moš reć ni koliki će koji bit, a kamo li kako će se razvijat. Poslin toga nema ispade, nego goni do kraja i onda vidi ima li šta za u prvu. Zadnje tri godine Alkareva Uprava je ufatila politiku oslanjanja na domaće kadrove, pa se napokon pokazalo da iz omladinskog pogona, uza sve minuse – izlaze, u najmanju ruku korektni igrači za A1 ligu. Donedavno je to široj javnosti bilo upitno jer su naši momci išli u škver i šta ja znan di dok su se u Alkara kalili poletarci iz Pušče Bistre. Nemojte mislit da napadan čelnike kluba. Ja ji falin. Bravo tipovi, bravo! Jeste mogli tako odma!? Niko se ne čudi šta je sin od pokojnog Branka Malore najglasniji i najžešći na tribinama. Ne tiba onda bendat ni teorije urote o nekon nemilon nepotizmu u ekipi. Naravski da će sinovi od košarkaša radi genetike i okruženja u kojen odrastaju u većen postotku završavat u istin vodama ka i ćaćetine jin… neobrijane. Valja, međutin, u svemen imat miru. Ono, ako mali nije onda nije i bog. Neš sad radi njega propast i ti, ka ovi moj… šta me sve naučio. Miro je trenira budo-kai, a ja i brat smo uprkos beskrajnon talentu ipak propali. Očito da ćaća u našoj promidžbi nije upotrebio sva na treningu usvojena znanja. To je izuzetak koji potvrđuje pravilo. Zezan se. Iznimka je mali Svalina. Ne valja ga puno falit, al stvarno je dobar. U prvu je upa lani, tri godine prije nego će njegovo godište postat zaštićeno ako taj debilni propis priživi. Ne bi mu udilo ni da je u generaciji ima četri sina Alkarevog predsjednika i dva od Čuvara državnog pečata. To igra ako su dica li-la, al ovo je skroz druga priča. Imali smo mi jednog takog prije triestitri godine, al taj je bio ka puška. Zna se zaletit za sucen il spucat obrambenog s obe noge u prsi, a zakačio ga je i rat, pa nije dotra di je triba. Mali je drugi par opanaka. Lip ka slika, odgojen ein-zwei i ladan ka gemišt… al dežurni su analitičari u nedostatku sočnije ćakule rastrubili da nije zagrijan za košarku već da oće ić na faks u Zagreb. Nikidan san mu trefio mater Ladu u Kanaeta u voćari. Govori ona meni:”Vi’š ti, Antiša, šta oni pričaju o mome Ivanu, a to ‘opće nije istina. On ti školu ne benda dva posto. U imeniku trica na trici.” Sad… ja, prvo i prvo znan da je ta ocjena u gimnaziji ekvivalent bisti isprid obrtne škole i tituli najboljeg učenika svi vrimena, al to nije moja poanta. Oću istaknit da oni bez problema natraju ženu koja je među najnormalnijin osobama u ovome gradu da okolo priča kako jon je mali ebete… a nije. To van je nešto slično ko kad patka glumi da je ranjena dok pačići ne otplivaju, pa onda šmugne i ona, a lovac se, baš ka i naše glavonje namiri u Skeje u vrtlu. Majčinski instikt. Ništa nije problem, ako će sinu pomoć da se razvije na najbolji mogući način. Ne mogu se sitit jel mi rekla da je mislila Katiću davat pesto kuna misečno da ga on, ka fol, plaća il mu je to stvarno predložila pa nije prošlo. Bilo kako bilo – ideja za anale i pogodak u sri sride. Sve matere i žene od košarkaša dobro znaju broj makinja za robu koje izvrte nediljno i količinu spize koju pojide sportaš u procesu treninga, al to u ovon slučaju nije nikaki problem. Stvar je u tome da se nijedan, a kamo li ovako talentiran Alkarev prvotimac ne bi smio osjećat ka pena. Ivan je lice s jumbo plakata petog najboljeg kluba u Hrvatskoj. Curice stoposto već pokazuju izraziti interes za njega, al neće bit ništa od toga ako on bude u gaćama… pardon, u svojoj sobi pegla na igrica jer ga pere depra zato šta od svoje igre do sad nije ubio ni za dvaput po dec soka, koji po protokolu minimalno iđu prije – “Seko, ajmo prošetat”.