Lani je Cibona mlitavo ušla u sezonu. Sićan se da su prvo kolo pušili od Radničkog na svon parketu. Onda su jon ošli najbolji stranci jer in je kratila plaću, a Žika se zaobada, jer je njima ipak nešto silo, za razliku od njega koji je osta skroz kratak ka i dica. Ne znan jesan li ka Cibonin simpatizer pristran kad kažen da ne kužin zašto igrač koji ima najmanje petnest milijuna na banci ‘opće gleda na take stvari. Šta je potpisano bit će i isplaćeno, makar kroz tužbu priko Saveza. Teško da će se ekipa iz Savske odreć europskih titula da bi ošli u stečaj i njemu okratili. Na drugu ruku – neka je i oša. Njegova bogata karijera je na kraju sezone dobila europsku krunu. Stvarno bi bilo šteta da igrač takog kalibra obisi patike o klin bez pravog pehara. Bilo kako bilo, Vukovi su nakon odlaska skoro cile prve petorke proigrali i na kraju odnili Abu, šta u zadnji jedanest godina nije pošlo za rukon ni jednoj hrvatskoj momčadi, pa ni samoj Ciboni u sezonama kad je imala kudikamo moćniju ekipu od one šampionske. Ove se godine ponovio taj scenario, samo na zericu manjoj razini. Šarić je oša u Tursku, pa su rezultati trunić skromniji isto ka i očekivanja. Deja vu je u tome šta se nije proigralo dokle god nisu otputili svi koji su išta obećavali. Doša je pokojni Vlado, a i Šveđo je nemilice pogura dok Turko nije odrišio kesu. Tu se otvorilo malome Mavri. Momak je napredova – čudo jedno. Lani san prikraj sezone blejio da ne more čuvat katrigu i da ne bi bio pojačanje Alkaru. Sad, jesan li bio u pravu, a on nadoša, il san lupeta bezveze – to nikad nećemo doznat. Moje je da se, evo, pospen pepelon po glavurdi dicmanjskoj, a on triba nastavit po istome i svaki dan Bogu zafaljivat šta su zatočili Bandića, pa se nije imalo za playa i tako dalje… U prvi plan je doša i Kruškin mali. Od onoga – divno je biti nekome nešto. On je po prvotnoj ideji bio pozicioniran na kraj klupe radi kontrapiza, a sad je punopravni sudionik rotacije. Njegove dobre role ne iznenađuju nikoga od nas koji smo ga prije dvi sezone pratili u, da prostite, Splita. Jesu oni čobani i sve, al ne bi ispali iz Abe da Kruš nije slomio nogu. Ne šta je sinjski zet, nego… stvarno. Bandara u buksu, Fiki na veliku scenu. Bez toga ne bi bilo kruva ni da mu ćaća svira u Daleke obale. Zezan se! To bi pomoglo svakome. U vakin se okolnostima u rosteru po ubrzanon postupku naša i Žikin sedamnest godina mlađi brat. Golobradi, a 210 cm visoki Ante-Toni na dvojnu registraciju nastupa za Goricu i za Cibonu, a iz kola u kolo pokaziva vidljiv napredak tako da mirne duše možemo ustvrditi kako je moralna i pravosudna kriza u Gradu Zagrebu skupa s onon financijskon u klubu iz Savske ulice – donila više dobra hrvatskoj košarci nego sve odluke saveza na ćuli. To vridi u slučajevima Mavre i Žižića. Kruška i evo, Sirko pokazuju da cila ova smrsa more i igračima donit štogod dobra. Oni bi se, da Ciboni ruže cvatu vukli ko zna kuda, a vako igraju u prvaka treće najbolje lige u Europi i gone… podrž Bože! Neće to managerima promaknit. Znaju oni kolko je njiovi bivši igrača po Euroligi i po NBA-u. Pari mi se da in uskoro stižu dva najfriškija. Cibona je po tome, jošuvik samo taka odskočna daska za mlade košarkaše, samo šta je u nju sad sto puta lakše dospit. Ako to nije poziv na krvav rad svin igračima i klubovima iz A1 lige onda neka pod Tornjen i dalje igra Kuridža. Najbolji način za doć na radar boljeg kluba je da se isti osekne. To je Alkaru zamalice pošlo za rukon u domaćoj kup-utakmici protiv Cibone. Na kraju su Sinjani kratili za samo tri punta, al ne bi jin ni oni otvorili vrata pazara. Dovoljno bi, ja mislin bilo i to šta smo in cilo vrime puvali za vrat, samo da su ji za jaja držali Jure Boban i ajmo reć – Ivan Svalina umisto humaniste, bonvivana i oca troje iz Livna te pokojnog Slavke Modrića iz Glavica donji’. Za to je doduše tribalo žrtvovat koju od upisani pobjeda i bar jedno od pusti’ doigravanja. Stvarno ne znan kako bi se onda nediljon prije mise čeonici gizdali po Pijaci, al san siguran da bi bar jedan od pet Milačićevi’ mladi lavova u ton slučaju sio s gostima u autobus za Zagreb. Bože moj dragi, znan da ne moš Jadrijevića strpat u Remetinec, jer nan onda ne bi ima ko minjat džigarice, al daj nan providi štogod krizice tako da ni mi nemamo za pojačanja. Satraše!